Принц Ђорђе Карађорђевић, јуначки јуриш на Мачковом камену

Принц Ђорђе Карађорђевић, 1909

Принц Ђорђе Карађорђевић херојски се борио са својим војницима на првим линијама фронта, због чега је одликован Карађорђевом звездом.

Топовске цеви из рата са Бугарима нису се ни охладиле, а стигла је нова, аустроугарска објава рата. Принц Ђорђе Карађорђевић поново је обукао униформу, пришио мајорске еполете и кренуо на положај.

На дужност се јавио и професор Михаило Петровић – Мика Алас, који је добио задужење да буде ађутант принца Ђорђа. Двојица пријатеља нису се раздвајала ни у најтежим ратним данима, а ноћи су у бивацима прекраћивали препричавањем анегдота дунавских аласа и призора из риболова бродом „Караш“.

 

Прве године рата срећа је била наклоњена Србији. Нападачи су прелазили Саву и Дунав, али су се брзо враћали на првобитне положаје. Београд и многе градове около тукла је тешка артиљерија. Много је кућа разорено. Средином августа, Србија је била ослобођена.

Положај Ђорђа Карађорђевића у зараћеној Србији није био ништа бољи него у балканским ратовима. У пратњи шест одабраних војника и Мике Аласа, без јасног распореда, мењао је бојишта, штабове и дужности. На почетку рата био је у околини Ниша, да би се убрзо затим нашао на Дрини, где се водила одсудна битка за одбрану отаџбине. Почетком септембра, у борбама на Мачковом камену на Јагодњи, где је непријатељ био укопан и одакле је наносио тешке губитке српској војсци, повела се битка на истребљење. Попети се до врха и заузети га значило је протерати непријатеља.

Ратни дописник париског „Журнала“ Анри Барби овако је описао догађај од тог 21. септембра 1914. године:

Ђорђе Карађорђевић на Мачковом камену

„Стигавши у зору из Ваљева, принц Ђорђе је на коњу обишао фронт битке привучен жестином борбе на Мачковом камену и око те позиције. Изненада је, са брда са којег је осматрао и где се зауставио, видео како се српске линије повијају. Непријатељ је већ стигао готово до висине артиљеријских батерија. Ситуација је изгледала безнадежно. За то време, резервни батаљон се није померао, а био је сакривен у неком превоју терена. Принц Ђорђе није оклевао. Подбовши коња, јурнуо је у галопу и стигао испред тог батаљона.

– Шта радите ви овде? – подвикнуо је он.

– Ми смо у резерви.

– Швабе само што нам не узму топове, а ви овде седите прекрштених руку!

– Немамо наређење.

– Где вам је заповедник?

– Убијен је!

– За мном. Ја ћу вам бити заповедник!

Војници су оклевали да крену за непознатим мајором. Да би их осоколио, извукао је сабљу из корица и повикао:

– Војници! Ја сам принц Ђорђе, син вашег краља! За мном!

Његов батаљон утопио се у одсудни јуриш српске војске. Мачков камен био је надохват руке. Уз подршку артиљерије, аустроугарски војници напуштају ровове и повлаче се ка Дрини. Битка је добијена. У последњем часу, тик пред тријумф, једно зрно погађа и баца из седла принца Ђорђа. Срећом, зрно које је прошло кроз слабину заобишло је кичмени стуб, не оштећујући му ниједан витални орган. Војници су рањеног принца на укрштеним пушкама изнели са бојишта. Аутомобилом је пребачен у болницу.“

Ђорђа је у болници посетио познати руски новинар Всеволод Свјатковски. Њега је цар Николај Други Романов позвао из Италије да учествује у плановима око будуће „карте Европе“, сматрајући га врсним познаваоцем прилика на Балкану. Свега неколико недеља после ове посете, принцу је стигао специјалан телеграм.

„Најискреније вам честитамо на показаном јунаштву у недавној победи славне српске војске“, било је наведено у телеграму с потписом императора Николаја Романова.

Стигло је још једно признање од отаџбине – Карађорђева звезда са мачевима трећег реда. Ово одликовање није се додељовало командантима, већ само војницима и официрима. Принц ће се наћи међу свега 118 најхрабријих овенчаних овим одличјем. За заслуге, унапређен је у чин потпуковника.

 

 

Извор: Вечерње новости